Препознај своју звезду!
Овогодишњи слоган Позоришта Звездаришта Препознај своју звезду је вишезначан, јер он може да се односи на људе и њихову конекцију са природом, онај диван тренутак када ноћу, када је ведро, можемо да заиста видимо звезде које сијају, посебно на Звездари. Препознавање своје звезде је и препознавање смисла, оног доброг и лепог у нама, звезде водиље, неке нове идеје, до тада непознате или неоткривене. Препознавање своје звезде може бити препознавање неког хероја и јунака представе који се одликује неком врлином, посебном храброшћу и хуманошћу.
Звездариште је ове године поново велика радост, због поновног сусрета, због разговора, размене мисли и осећања, због широке лепезе тема, стилова и идеја које доноси једанаест заокружених, нежних и одважних представа. Сваке године покушавамо да пронађемо неки правац, тенденцију, неку заједничку нит, која повезује све селектоване представе. Ове године то је могуће на неколико начина, овај текст је само једна сугестија како посматрати овогодишњи програм, који је састављен од рецентних и релевантних представа из Србије и окружења. Приметна је тематска окренутост природи, чежња за њом, велики повратак зеленом узбудљивом свету, који је градској деци често стран. Персонификација девојчице из природе је управо Хајди, коју ћемо упознати као и шумско друштво, из чак две представе – Недостајање и Луда шума. Пратећи живот биљака и животиња, дрвећа и бубица, разумећемо боље и себе и своје особине и осећаје, сазнаћемо нешто о свету који нам је, иако много зеленији и здравији, заправо прилично сличан. Прича о нежном ланету Бамбију потпуно се логично надовезује на поменуте представе и биће задовољство видети како је ова прича испричана позоришним средствима. У тој шуми сусрешћемо разне животиње, али и једну која се, иако наизглед из дивљине, обрела у великом граду, граду великог и драгог Душка Радовића. Да, имамо велику срећу да ћемо на Звездаришту гледати представе по делима сјајних домаћих писаца – од поменутог Душка Радовића, преко Иве Андрића, до младог и активног Стефана Тићмија. Душко Радовић нам је још давно даровао страшног лава, Андрић сторију о Аски и вуку, реферишући се на причу о Шехерезади, а млади Лесковчанин Стефан Тићми уводи у наш свет Акико, необичну девојчицу, која је заправо једна од нас. Све ове представе заправо су приче о идентитету, о нашем схватању себе у нашем окружењу и шире. О томе је и Снежна краљица, која приповеда о нераскидивом пријатељству, прихватању, рањивости и нежности, једне велике шуме идеја.
Та шума у себи има и нешто исконско и архетипско, па нас тако причом о момцима претвореним у стабла дрвета представа Бајка о зачараној лепотици враћа митологији и нашим народним веровањима, бајкама и питорескном фолклору. Овогодишњи фестивал отвориће, као и сваки пут неке важне и велике теме, па ћемо тако у Девојчици са шибицама видети како живе деца на улици, она који су приморана да се боре, она којима у горком и тешком детињству може помоћи емпатија и пружена рука. Кафе краљевство охрабриће мале гледаоце који желе да остану истрајни у некој својој оригиналној замисли, да убеде друге да је оно за шта имају осећај да је добро – права ствар. И опет прича о идентитету и о томе како је добро бити сам своја звезда и прихватити себе таквог какав си.
Пред нама, малим и великим гледаоцима је заиста велики и бујан избор представа, које су све искрене, племените и звездане, и на нама је само да размислимо, и препознамо представу за себе, да препознамо своју звезду!
Ана Вучковић Денчић, новинарка и књижевница
