Оливер Твист

Позориште Бошко Буха, Београд, Србија
(по роману Оливер Твист Чарлса Дикенса)

редитељ: Милан Караџић
драматизација: Милена Деполо
костимограф: Драгица Лаушевић
сценограф: Борис Максимовић
композитор: Ирена Поповић
кореограф: Небојша Громилић
играју:
Оливер Твист: Павле Орлић*/Данило Арнаутовић*
Приповедач: Урош Јовчић
Фејгин:Немања Оливерић
Врдалама:Реља Васић*/Никола Брун**
Ненси: Теодора Ристовски
Сајкс: Милош Влалукин
Господин Бамбл: Марко Гверо
Госпођа Корни:Катарина Гојковић
Монкс: Амар Ћоровић
Браунло: Ненад Ненадовић
Роуз: Ива Пејовић*/ Дуња Станковић*
Господин Соубери/Џајлс/продавац књига: Бранислав Платиша/Бора Ненић
Госпођа Соубери/ Госпођа Бедвин: Александра Симић
Господин Гримвиг: Драгољуб Денда
Боби: Александар Кецман
Ноа Клејпол: Александар Чупковић*/Алекса Божић*
Шарлота: Милена Дракулић*/Ленка Лисјак*

Вођа групе деце из сиротињског дома, Фејгинове банде и групе грађана и грађанки Лондона: Нађа Кнежевић*
Дечаци из сиротињског дома/Фејгинова банда/Грађани и грађанке Лондона:
Андријана Јевремовић*, Александар Чупковић*, Алекса Божић*, Милена Дракулић*, Ленка Лисјак*, Ива Пејовић*, Дуња Станковић*, Милош Јевтовић*, Никола Радуловић*, Страхиња Азарић*, Михајло Ежденци*,Филип Шпановић*, Павле Гајић*, Немања Павловић*, Игњат Ђорђевић*/Вељко Тривуновић*, Тијана Чучковић*/ Ива Јосески*, Тара Бабић*/Љиљана Словић*.

*полазници „Школе глуме Снежане и Ненада Ненадовића“
**полазник Школе глуме и говора Омладинског позоришта „Дадов“

Роман Оливер Твист, капитално дело Чарлса Дикенса, био је предмет бројних позоришних, филмских и телевизијских адаптација. У Позоришту Бошко Буха игран је у две верзије – 1964. године по драматизацији Бранислава Крављанца у режији Бојана Ступице, и 1998. године по драматизацији Џеремија Брока у режији Небојше Брадића. У овој трећој поставци на сцени Позоришта Бошко Буха, ауторска екипа је настојала да ову врло суморну и тешку причу што је могуће више приближи малом гледаоцу. То су постигли пре свега самом глумачком поделом, јер у овој представи све ликове деце играју деца-глумци, што ће допринети лакшој идентификацији гледалаца са причом и осећању емпатије према главном јунаку. Такође, настојали су да причу не лише оне обавезне дозе хумора коју негује и сам Дикенс, а без које би било немогуће разумети животопис младог Оливера по дну друштвене лествице Лондона 19. века. Мисао-водиља ове представе у потпуности припада савременом тренутку и данашњој идеји о борби за права детета. Она је садржана у реплици коју изговара лик Роуз: Како дете може само од себе да буде лопов? Управо због своје дечје неискварености и честитости, Оливер на крају стиже до своје награде – стицања породице. За разлику од других адаптација (и од оригинала), у овој је и осталим малим јунацима, припадницима лондонског подземља пружена прилика за покајање управо зато што су само – деца.

Трајање: 90 минута
Узраст: 6-12 година