Бранислава Илић,
је драматуршкиња и драмска списатељица, рођена у Нишу 1970. године, где је завршила средњу глумачку школу. Дипломирала је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. Од 2008. до 2010. године радила је у Народном позоришту у Београду. Као драматуршкиња, сарађивала је на око 40 представа у позориштима Србије и региона и била селекторка и чланица жирија на више фестивала. Објавила је две књиге драма: „Театар паланке“ (2007) и „Драме/Рlays“ (2017). Добитница је Стеријине награде за комад „Тело“, Михизове награде и награде „Мира Траиловић“ на БИТЕФ-у за представу „Зоран Ђинђић“. Поред рада у позориштима, радила је и са децом у различитим драмским студијима и позориштима за децу, те учествовала на бројним фестивалима и трибинама за децу и младе.
Петар Пејаковић,
je рођен у Котору, школовао се у Ријеци, студирао у Београду. Студирао је математику, филозофију и позоришну режију, а ово последње је и завршио.
Као дечак правио је позоришне представе у кухињи, за баку и њене сестре. Сада прави представе за децу: „Пупин“, „Робинсон Крусо“, „Мали Тесла“, „Да Да Шекспир“, „Како расту велики људи“, „Гуливер“, „Пинк Пантер“… Режирао је преко педесет представа од којих су најбоље испале оне у којима је позориште примењено у сврху друштвених промена: „Смрт у Дубровнику“, „Котор о Котору“, „И у добром и у лошем путу“, „Дер Тод Дес Перо Радаковић“. Посебно се добро осећа у позоришном раду са маргинализованим и осетљивим групама. Тридесет година бави се непрекидно драмском педагогијом са старима, младима и децом. Покретач је више драмских студија и позоришних организација од којих су најмање неприметни „КУД НИКУД“ и „Празан простор“. Редовни је професор на Факултету драмских умјетности на Цетињу.
Тамара Алексић,
рођена 1992. године у Београду, је телевизијска, позоришна, филмска и гласовна глумица. Дипломирала је глуму 2015. године на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Драгана Петровића. Игра у позоришту Мадленијанум, Београдском драмском позоришту и позоришту Пуж. За улогу у филму „Шешир професора Косте Вујића“ Здравка Шотре, добила је повељу за најбољу споредну женску улогу на фестивалу „Златни витез“ у Москви. Од тада је снимала у домаћим и иностраним продукцијама и играла у позориштима за одрасле и за децу, како на територији бивше Југославије, тако и у иностранству. За филм „Santa Maria della Salute“ Здравка Шотре добила је награду Царица Теодора на Нишком филмском фестивалу 2017. Осим филма, серија и позоришта, ради и музичке спотове и синхронизације анимираних филмова.
