Позориште Звездариште! Закорачи у авантуру!

 

Стварајући уметност сви ми креирамо нове светове, помало по узору на оно што су модле нашег свакодневног живота, а помало и из своје чежње за фантазијом. Свако ко је сликао, писао драму, песму, свако ко је осмишљавао игру са својим другарима у школском дворишту, тај је креирао један нови свет, један мали оригинални систем, спрегу кодова и симбола, старих идеја у новом руху. Јер то је уметност, гајити, култивисати, одакле и реч култура. А уметност долази и од тога да нешто умемо, само треба да се пустимо и упустимо у игру и у њој креирамо једно ново поље узбуђења, радости, сигурности.

Слоган овогодишњег Звездаришта је Закорачи у авантуру. Дакле, некад је потребно само мало, један корак, одважност и храброст, која ће се онда вишеструко исплатити срећом, обртима, катарзом.

Шта је везивна нит представа које гледамо на 19. Звездаришту?

Можда баш наглашено присуство измаштаних светова, који су ту, додуше, из различитих разлога. Те светове наши јунаци стварају као опне, балоне у којима се крију, у којима им је пријатно или у којима себи постављају одређене задатке, они иду у други свет, испитујући порозност мембране стварности и маште. Адријан Мол уграђује себе у свој дневник, ствара свој скровити свет, у који и ми имамо среће да уђемо, Бескрајна прича је права фантазија, налик на оне у бајкама, као и Магични град дивних лутака. На судар светова наилазимо у представи Подводни концерт, јер се у њој додирују и упоређују законитости   са ове и оне стране воде. А случајно или не, и у представи Птица од песка појављују се испред и изасвет, ја и онај други и другачији од мене, кога треба тек да упознам. Посебан елемент у селекцији представа овогодишњег Звездаришта је и природа и брига о њој. Екологија с правом јесте тема у жижи, али наши позоришни људи успевају да јој приђу са суптилношћу и пажњом. Такве су представе Прадевојчица, у којој једно дете живи уклопљено и уроњено у природу, али таква је и Храбра кројачица, која је обдарена врлином и непоколебљивошћу, права хероина нашег времена И пример малим гледаоцима. Љубав је средство, али љубав је и циљ, то је засебан свет, који стварамо у синергији са другим, али који морамо прво пронаћи у себи. У чак две представе мали велики гледаоци ће се суочити са темом губитка. Мама јунакиње Ксеније у представи Ксенија и ловац више није ту, али је њена љубав присутна, она је чува и ствара за њу сигуран, непробојан бедем, а то је љубав, слична оној којој као врхунској вредности тежи јунак мачак Лукас у драми Девет живота маце Лукаса. Губитак и страх осећамо и гледајући представу Не иди далеко, у којој се тематизује утицај рата на једну иначе срећну породицу. Али где је страх, ту је и прочишћење и катарза, која је вишеструко значајна за малог гледаоца, који схватајући и осећајући – расте. На путу схватања разлике између добра и зла, врлине и мане, дете ће наићи и на оно што и иначе чини његов свет, на слаткише у Бајци свој од шећера, али и на ново виђење иначе познатих прича, каква је добро знана Пепељуга

Овогодишњи фестивал има један узбудљив мета елемент. Самим својим бивањем у позоришту, на Звездаришту, у удобној столици, међу другарима, мали гледалац ће открити један нови свет, да би му се онда на сцени отворио други, а парадоксално, и у оквиру тог другог постоји минимум још један, који ће отворити многе нове светове у малој паметној глави. Зато је потребан само мали корак, само Закорачити у авантуру и видети каква то позоришна и људска задовољства тај чин доноси.

 

Ана Вучковић Денчић, књижевница и новинарка